Страницата 25

Image
  Канцеларијата на третиот кат во зградата на МАНУ мирисаше на стари книги, филтер-кафе и влага од Вардар, кој мрзливо течеше надвор под мајското сонце. На бирото на академик Бранко, расфрлани меѓу триста трудови за квантна физика, лежеа неколку испечатени страници со логото на ЦИА. ​До него, помладиот научен соработник Филип, со ракавите засукани до лакти, возбудено гестикулираше со пенкалото. На фотелјата наспроти нив, со очила спуштени на врвот на носот, седеше професорката Елена, која смирено пиеше чај од нане. ​„Ви кажувам, професорке, не е работата само за кликови на социјалните мрежи,“ речиси шепотеше Филип, како да се плашеше дека ѕидовите имаат уши. „Документот од 1983 е чиста математика. Мекдонел пишува за холографскиот универзум . Тоа значи дека ова што го допираме — ова биро, оваа шолја — е само 3Д проекција од информации запишани на некоја подалечна граница. Матрикс, пред Матрикс!“ ​Бранко се поднасмевна, го тргна погледот од компјутерот и ја почеша побелената брада...

Што е интерславјански јазик

 Што е интерславјански јазик?


Интерславјанскиот е вештачки, но природно заснован јазик создаден за да може лесно да биде разбран од сите кои зборуваат словенски јазици — македонски, српски, бугарски, руски, полски, чешки итн.


Цел


Да служи како меѓу-словенски мост — да можат луѓе од словенски земји да комуницираат без да преминуваат на англиски.


Да биде неутрален јазик без припадност кон конкретна нација.



Како изгледа?


Користи латиница или кирилица, со многу познати корени. На пример:


Македонски /Интерславјански


Добар ден Dobry den / Добры ден.

Јас сум Македонец/ Ja jesm Makedonec.

Те разбирам /Razuměju te.



Еве една приказна на ИНТЕР СЛАВЈАНСКИ

Знамиња поставени по случаен избор


Тайна шумы при езере Охрид


Blizu tichogo sela pri velikom jezeru Ochrid žil star rybár imenovany Petar. Každy den on izlazil na vodu, lovil rybu i slyšal šumenje vetra v trepetajućih listah. No jedne večeru, kogda slunce padalo za planiny i nebo bilo barveno v purpur i zlato, Petar slyšal nešto inako.



Iz glubiny šume došol tihy, ale čudny zvuk — kak šapat mnozih glasov. Oni govorili jazyk, koji byl podobny, ale ne točno jako makedonsky, ne srpsky, ne bŭlgarsky… kakoby vsako slovjansko slovo žilo v nem, i razumevalo se bez učenja.


Petar, razumevši liš několiko glasov, pošol hlubše v šumu. Tamo on uvidel stary kamen s vyrezanym znakom slnca. I nad kamenem stala žarjava světlica — ne ogonj, ne zvezda, no něco meždu. Světlica govorila:


„Ne boj se, Petre. My sme glas našego naroda, kotoryj živeše tu mnogo vekov predi vas. Pamjatajte, že zemja i jezero čuvajut pravdu.“




Rybár trusnul se, no vnutri čutil mir. Kako by srce znalo, že to ne bylo zlo, no staro dobro. Světlica potom rozplynula se, a šapat glasov utichol.


Petar vrati se domov bez jedinogo slova. Ale od toj večeri, kogda vetar duje nad Ochridom, on slyši v nem měšany jazyk slovjanskih predkov — i znaje, že oni nikogda ne izčezli, liš govorjat tiše.


Comments

Popular posts from this blog

Заробена светлина: Разговор покрај огништето

Влијанието на кафето врз организмот 

Фреквенција во мракот

Проклетството на Вавилон и Александар

​Ова не е обичен јогурт, ова е Македонскиот „Ајран“

Космополитизам пред самиот збор воопшто да биде измислен

Александар III Македонски и моштите на св. Еремија

Вовчето Ќиро или вовчињата

Како и зошто настанала краватата

Кралството во главата и гласот на Матицата